Kraj uređuje stvari.
Dovršiti nešto, dokončati i odložiti, to oslobađa. Kažu, smisao života je u trajanju, u traganju. Više volim da stvari dovedem do kraja, da oslobodim ladicu gomile koju sam skupljao. Da vidim pred sobom rezultat, često vulgarno jednostavan – ocenu u indeksu, pečat u pasošu, iskopiranu knjigu, par novčanica.
Kad ih dovršim, stvari mogu slagati kako mi se prohte. Svedene na najmanju meru, postaju igračke. Najčešće ih odložim u ladicu, gde lako mogu da se zagube.
Gomila stvari koje sam u životu završio nije prevelika, ali ima tamo i malih dragulja. Ličnih dragulja. Drugima ne bi ništa značile.
Ipak, lepo je znati da ih imam i da mogu, kad mi se prohte, da ih izvadim iz ladice, poređam na krevetu i gledam s osmehom…
(Posećeno 96 puta, 1 danas posećeno)