Ponoć, vreme je za užinu:
desetak listova rukole, pinjole i paradajz, posuću
s nekoliko kapi ulja. I malo čilija. Sad sam u ljutoj fazi.
Rashlađen šampanjac, iz firžidera što sam ga dobio
za rođendan.
Zašto blistam u to vreme, kad me niko ne vidi?
Sanjam o slobodi, o ljudima s kojima ću podeliti te trenutke.
Kad sam najlepši, najvispreniji, spreman da pružim ljubav.
Sparno je u Beogradu, možda uključim klima uređaj.
Zamišljam more. Žudim o slobodi.
Kupiću kuću, obećavam sebi,
o čije pragove udaraju talasi.
U ponoć bih izlazio na prag,
s čašom u ruci.
Nazdravljaću sirenama, udaljenim svetlima
i brodovima.
U ponoć, pravo vreme
za sve.
(Posećeno 94 puta, 1 danas posećeno)