(Priča je iz moje knjige Stub života)
Pre mnogo miliona godina, u džinovskom naprezanju, razdvojili su se planinski masivi u oblasti koja će dobiti naziv Ćiapas i dopustili da između njih potekne reka Grijalva. Gotovo vertikalni zidovi, na nekim mestima visoki i po 1300 metara, obrazovali su jedan od najvećih i najlepših kanjona u Americi – Sumidero.
Magla se spustila na kanjon, kad smo se, kasno popodne, popeli da ga pogledamo s vidikovca. Vekovima je bio i ostao stanište za ptice, pelikane i patke, ribe i aligatore. Mnoštvo raznovrsnog bilja čini ga zelenim. S najlepšeg vidikovca, lepšeg i od Mirador el Kojote, mogao se samo nazreti kad vetar dune malo jače. Ovog puta, nije hteo da nam oda svoje tajne.
Sutradan, pošli smo čamcem, između zidova, da se uverimo u priče o njegovoj lepoti.
Na samom početku putovanja sačekuje nas panorama sa ostrvom Cahuare i krečnjačkim hridima. Plantaže kukuruza i banana poslednje je što smo videli pre nego što nas je Sumidero primio u zagrljaj.
Visoki, glatki i strmi zidovi, išarani su mnogobrojnim vodopadima koji se obrušavaju u vatrometu boja, stvarajući milione raznobojnih kapljica i tutnjavu nalik na nailazak ogromnog voza. Krici ptica i šum vode pod našim motorom.
Već posle nekoliko minuta vožnje potpuno smo mokre i slepljene kose. Vetar što šiba u lice hladan je i vlažan. U strmim zidovima kanjona mnoštvo je pećina, čije su unutrašnjosti crne i ispunjene vodom.
Jedna je od najlepših, po priči vodiča, Pećina boja, u koju nas uvodi čamcem. Isključuje motor da bismo uživali u tišini koja odjednom sve okiva. U mnoštvu boja, koje se prelivaju jedna u drugu, ističe se ljubičasta. Pećinski ukrasi, s kojih kaplje i danas, visoko su iznad glava, kao mnogobrojne oštrice noževa.
Izlazimo polako, kao na prstima, da bismo što manje narušili tišinu.
Na desnoj strani, visoko na zidu kanjona, ispod jednog od vodopada, nalazi se još jedna znamenitost – Božićno Drvo, figura koju čine stene, rastinje i voda. Kažu, mladi bračni parovi dolaze, pre venčanja, da se pomole pod tim drvetom, za dugovečnost i sreću njihove veze. Ne sumnjam da bogovi vole ovo mesto i da ispunjavaju takve želje.
Noviji posetioci, neznano kako, visoko na steni, ostavili su trag svog prisustva, postavljajući vence i krstove od cveća.
Kanjon se završava velikom akumulacijom koju stvara veštačka brana. Grandiozan spomenik graditelju, Manuelu Morenu, remeti prirodni sklad i lepotu.
U povratku, mnoštvo pelikana i jedan aligator izlaze iz skrovišta da nas pozdrave.
