Najlakše je kuvati za prijatelje. Ne gledaju baš svaku dlaku u jajetu, a uživaju u hrani pre svega zbog truda i ljubavi koji kuvar ulaže.
Dogovarali smo se nekoliko dana i evo nas – Jovica, Boban i ja. Jedan (pravi) pisac, jedan advokat i jedan astrofizičar. Može li različitije, a opet toliko skladno?
Dve su stvari bile obavezne – fini jelovnik i nekorišćenje soli. Morska hrana je najbolji odgovor na oba zahteva. Soft-shell krabe i hobotnica u sebi, i pored pranja, zadrže taman toliko soli da je svima prihvatljivo. Nesoljeno povrće u čunu od tikvica je zamišljeni prilog.
Podeli smo se i oko vina, Jovica samo crveno, Boban i ja – proseko i belo.
Kako je priprema večere trivijalno laka, s minimalnim brojem sastojaka, većinu vremena smo pričali i nazdravljali.
Krabe, presečene na polovine i samo malo pobiberene, završile su u rerni s prazilukom. Naše predjelo. Slatki čili sos je Bobanu i meni poslužio kao umak.
Hobotnica skuvana, isečena na krakove, uskočila je u tiganj s malo ulja, vode i slatkom praprikom. Ostalo je malo sosa.
Povrće na brzinu proprženo na ulju i bez soli, s malo slatke dimljene paprike, smešteno je u izdubljene polovine tikvica, pa u rernu.
Večera, očas posla. Najviše vremena je potrebno da se očisti povrće.
Kad bih nabrojao sve teme koje smo “potegnuli” tokom večeri, trebalo bi dosta prostora. I, pitanje je da li bi drugima bile interesantne kao nama.
Potrajalo je i, iako je vina bilo još, raziđosmo se oko ponoći. Divno veče, uostalom – ima li šta lepše od večere s prijateljima?
I ja bih rado da se pridružim… Ako ima mesta…