Pošto je pre toga osvojila Kopar i Izolu, Venecija je pod svoju kontrolu 1283. godine stavila i Piran.
Početkom devetnaestog veka, Piranom je kratko vladala Francuska. Ugovorom potpisanim u vili Manini, kod Udina (vredna je posete!), preuzeo ga je Napoleon. On je uveo značajne socijalne reforme, od kojih je najvažnija ona o slobodnom ribolovu.
Posle toga Piran pada u ruke carske Austrije. U to doba doživljava preporod, Austrija značajno povećava veličinu i broj polja za branje soli. Godišnja proizvodnja dostiže neverovatnih 40.000 tona!
Uspostavljanjem železničke linije Trst – Poreč, na kojoj se nalazio i Piran, krajem devetnaestog veka, započinje turistički preporod čitave regije. Najviše je dobio Portorož, u kome se ubrzano razvija zdravstveni turizam.
Trg Tartini je postao glavni gradski trg u 13. veku, a današnji oblik i veličinu dostigao je u drugoj polovini 19. veka, nasipanjem unutrašnje luke (mandrača).
Danas je čitav Piran grad-muzej, pravi dragulj venecijanske gotičke arhitekture.
Najpoznatija znamenitost je vila Venecijanka, kuća na profilnoj fotografiji, sačuvana u originalu od sredine 15. veka. Izgradio je bogati venecijanski trgovac, za lepu Piranku u koju se zaljubio.
Zbog lokalnih ogovaranja, na vili je ostavio natpis, sačuvan do danas “Pusti ih neka samo pričaju”.
S našim najboljim vodičem, Tomažom, obišli smo većinu znamenitosti, kao i mini muzej sa 3D prezentacijama istorije razvoja grada. Zahtevalo bi dosta prostora samo da se nabroje, uostalom detalje lako možete naći na internetu.
Trenutna asocijacija je da bi Piran bio pravi izbor ako želite da se venčate.
Dok ispod našeg prozora fontana i dalje vodi neprestani monolog, započinje priprema današnjeg ručka. Ako poželim, upustiće se ona i u dijalog, u kome vreme igra važnu ulogu. Možda drugi put, sad moram da povedem računa o sjajnim i nežnim sastojcima, već spremnim za pripremu.
Morski golub je riba iz porodice raža, ima hrskavi skelet i pravi je specijalitet. Kad se lepo pripremi, njeno se meso može pojesti s tom hrskavicom, pa je to izazov za danas.
Bez mnogo filozofije, samo malo maslinovog ulja i soli.
Za prilog – pržene tikvice i “salata” od svežeg povrća. Paradajz, krastavac i beli luk.
Kao što već rekoh, što jednostavnije, to lepše i ukusnije.
Pili smo traminac, Jeruzalem Ormož, od ručno branog grožđa.
Ehhhh, hrana koja govori sama za sebe…
Piše & kuva Vule @vule.rs. Crta & fotografiše Dijana @rajf-slus.com.