Beč je, s mnogo razloga, stolećima bio gravitacioni centar Srednje Evrope. I naše su se sudbine tamo ukrštale i rešavale. Građen vekovima, postao je i ostao jedan od najlepših gradova Evrope.
Njegov regionalni značaj poslednjih decenija pada, ali je i dalje primamljiv mamac za mnogobrojne posetioce, turiste i poslovne ljude.
Manji od Londona, Pariza i mnogih drugih, ali oni nemaju tu patinu, osveženu i smirenu. Reći nešto novo o Beču, nije moguće. Na Internetu imate toliko veliku količinu informacija i slika, da bi svaka moja bila suvišna.
Ovo je veoma subjektivan pogled, sa nekoliko crtica.
Jedan od boljih načina da o(p)stanete u Beču je da smeštaj rezervišete preko airbnb.com. Mi smo, za skromnu cenu, stan našli na stotinak metara od Mariahilfer štrase, dakle u samom centru. Pređosmo danas oko 12 kilometara, što i sa elementarnim znanjem matematike, znači da se od stana nismo udaljavali više od oko 1,5 kilometara.
U mom subjektvinom objektivu, Beč je starina, tradicija, restorani i kafići. Bečki kafići poznati su širom sveta.
Znam da Starbucks pravi smešnu kafu, ali dan počesmo baš tamo. Valjda zato što ga nema u Beogradu. Kažu da upotrebljava GMO sastojke i šećer u ogromnim šoljama na pretek.
Verovatno da gotovo ne postoji nacija koju nećete ovde sresti, ali naš je jezik jedan od najčešćih. Naš, onaj divni i zaboravljeni, srpsko-hrvatski. Kojim sada govori više naroda. Čuje se na svakom koraku…
Što se hrane tiče, odlučili smo se za brzu morsku i, naravno – Nordze. Ovde su ti resotrani na svakom koraku. Skromnim budžetom, možete dobiti sjajan ručak.
Odlučili smo se za dagnje i kraljevske škampe. Od nekoliko vina na raspolaganju, popismo po čašu sovinjona. Solidan. Dan je bio šetnju, pa smo ručali napolju, na velikoj pijaci.
Od bezbroj kafića, morali smo da posetimo onaj gde su često boravili Frojd, Maler i mnogi drugi – Lantman. Sezona je jagoda, pa se nismo mnogo dvoumili oko izbora kolača, iako nije lako odlučiti. Uostalom, pogledajte slike. Preko 140 godina tradicije, ovo je jedno od kultnih bečkih mesta.
Umesto Aperol Spritza, pili smo Keiser Spritz. Kod nas se to isto naziva Hugo.
Vredi spomenuti Wien&Co, gde smo kupili vino za večeras, a o tom lancu vinoteka sam već pisao.
Mariahilfer i Kertner štrase, Štefans Plac – raj za šoping, mnogobrojne zgrade, kojima ne bih zamarao, svuda oko nas. I dobro raspoloženje.
Nabasasmo, ispred Skupštine Beča, na sajam vina na otvorenom. Evo nekoliko slika.
Muzika nije preglasna, gužva ogromna, izbor vina sjajan. Verovali ili ne, nismo ni probali. Naša boca u kesi je obećavala značajno više. Francuski roze, 1.5 litar. Kao na Azurnoj obali.
Snalaženje po Beču je jednostavno – ako imate pametnog vodiča, koji uvek gleda u GPS mapu, kao što imam ja.
Auto smo parkirali u garaži na Museums quartier, 6E po danu. Ne mislite više o tome. Bezbedan je.
Ako odlučite da se, na brzinu, venčate u Beču, ovo bi mogao biti sjajan izbor. Pozovite najbolje prijatelje i kumove. Provozajte se bečkim tramvajem, u kojem će vam poslužiti i ručak. Neponovljivo.
