Drhtao sam čitavim telom. Znoj mi je orosio čelo. Trebalo je da izađem iz kuće i suočim se.
Sa njima i njihovom lošom namerom, s gubitkom, sa samim sobom. Bio sam siguran da nemam dovoljno snage za tolika suočavanja.
Isterao me je samo još jedan strah – da ostanem unutra, da ne učinim ništa, da se osramotim i zauvek budem ponižen.
Obuo sam duboke cipele, stavio najbolji sat i rukavice. Otključao sam vrata drhtavim rukama, ali kad sam stupio na spoljašnje stepenište prekriveno snegom, odjednom sam bio siguran. Zalupio sam vrata i zaključao gotovo besno.
Sa svakim korakom kroz sneg, gomilale su se misli i čitave rečenice.
Kad su me ugledali, shvatili su da im nema spasa.
Poraziću ih!
(Posećeno 135 puta, 1 danas posećeno)