Kao što rekoh, ne volim dočeke novih godina, iako mogu biti zanimljivi.
Evo našeg slučaja:
Poranismo 31. da se snabdemo svežim namirnicama za večeru (već oko pola dvanaest smo bili na pijaci!). U planu je suši. Jeeee!
Jesmo se smrzli na Kaleniću, ali vredelo je – škampi, losos i tuna.
Malo šetnje, pa lagani ručak u restoranu Papalada (za svaku preporuku). Sa Suzanom.
Kakvo crnogorsko vino! Sjajno!
Za večeru, dakle, suši. Evo kako je izgledao početak.
Suši je nestajao brzinom stvaranja. Slika NEMA!
Ko bi o tome mislio.
Ali, rekoh – biće i ovo. Za neki dan, samo da se zna.
Onda film.
Kako – koji? Pa, zna se. RUSKI!
Prvog dana ove godine, Bečki novogodišnji koncert.
Za doručak – novogodišnji sendvič na BEČKOM hlebu, naravno. I proseko.
Malo odspavasmo, takav je dan…
A, onda, jagnjetina u medu sa zelenom boranijom.
Glavica crvenog (ljubičastog) luka nije samo ukras. Iako, jeste i to.
Mislim da slikama ne treba ništa dodavati.
Večeras na programu – domaći film. Rusi, pa mi, ma šta reći…