Kad sam, pre mnogo godina, pročitao Slepčevu priču Đunićira Tanizakija, bio sam toliko oduševljen da sam je pozajmljivao i preporučivao na sve strane. Čitao sam je više puta – jedna je od retkih mojih knjiga koja je sva raskupusana, ispadaju stranice.
Ime mu nije baš lako pamtljivo, ali sam ga zapamtio bez problema. I tražio još nešto.
Sedam japanskih priča, među kojima se nalazi i Slepčeva priča, sedam je dragulja japanske književnosti.
Smatram to pravim događajem, jer je Tanizaki ne samo sjajan pripovedač, nego i psiholog duše, čovek koji svojim nenametljivim stilom, vodi od reči do reči, od stranice do stranice, sigurnom rukom.
Klasično pripovedanje, bez “zamuljavanja” na kraju, kako danas većina pisaca voli. Želite da saznate sudbinu junaka i to dobijate.
Vredi svakog trenutka provedenog u čitanju.
S puno razloga, Tanizaki je jedan od najvećih modernih japanskih pisaca.
Knjigu je objavila beogradska kuća Tanesi.
