TOP 10 knjiga koje volim – savremeni strani pisci

Ne volim izdavače koji ne vode računa o prevodu. Ne volim ružne, sklepane  knjige, bez ukusa.

Ne volim knjige koje ne želim da držim u ruci, kao vredne predmete. Volim ih kad su sjajne, kad rade “na principu vrata”, kao što reče moj drug, neponovljivi Raša Popov (otvoriš i uđeš).

Volim sofisticirane, pametne i inteligentne pisce, koji znaju o čemu pišu i za koga.

Sledi 10 (odnosno 12) knjiga koje od srca preporučujem svakom ljubitelju knjige. Izabrao sam ih u ovom trenutku, verovatno bi u nekom drugom spisak izgledao sasvim drugačije.

Redosled knjiga nije bitan, poređane su po abecednom redu prezimena autora.

1. NIKOLO AMANITI, Dolazim po tebe i vodim te sa sobom

Amaniti je vezan za Beograd. Uspeh je postigao širom sveta, ali samo je ovde, od honorara, kupio mali brodić na Savi, na koji povremeno dolazi. Njegov treći roman, iako je odavno objavljen, još uvek mi je u živom sećanju. Vrlo bih ga rado prepričao, ali bi mi bile potrebne desetine stranica.

Iako sam knjigu već bio pročitao, dopustio sam, davno, davno, da mi glavni urednik Platoa, koji je izdao sve Amanitijeve knjige na srpskom, prepriča roman, sa mnoštvom detalja. Trajalo je, koliko me sećanje služi, više od dva sata. Ali, nisam se pokajao.

Prepuštam vas majstoru pripovedanja, koji vas neće razočarati.

Izdavač, Plato.

2. ALESANDRO BARIKO, Svila, Pijanista

Profesor. Ustvari, doktor pripovedanja u malom. Kad sam prvi put pročitao njegovu Svilu, ima tome više od 10 godina, šokirala me je jednostavnost, a dubina i detalji koji odslikavaju život putnika koji je u 19. veku iz Japana donosio svilene bube u Francusku. U nizu kratkih segmenata, Svila je neponovljiva.

Istoimeni film, iako dobar, nije ni blizu preneo atmosferu iz romana.

Pijanistu je Bariko napisao kao monodramu za svog prijatelja, glumca.

Rođen na brodu, s neobičnim imenom, glavni junak nikad s njega neće sići.

Za razliku od Svile, film snimljen po ovom kratkom romanu je spektakularan (Legenda o pijanisti na okeanu). Prvi dana džeza koji se svira na brodu koji plovi od Evrope do Amerike i legendarni muzički dvoboj iz knjige su na filmsko platno preneseno izuzetno uverljivo.

Predlažem da prvo pročitate knjigu, pa tek onda pogledate film. Nećete se pokajati ni u jednom slučaju.

Izdavač, Paideia.

3. DIK BRAUN, Hogar Strašni – Helga ljubavi

Neustrašivi Viking, mislilac i običan čovek, Hogar je svetska senzacija. Od 1973. godine, osvojio je čitaoce širom sveta. Dik Braun, njegov tvorac, crtao je i pisao gegove do kraja života.

Svakako je u pitanju jedan od najboljih humorističkih stripova svih vremena.

Ko ne zna za Hogara? U ovoj knjizi, jednoj od tri kompilacije najboljih gegova koje je objavio Beli Put, urnebesni humor dostiže svoj vrhunac. Interesantno je da ovakav izbor ne postoji nigde u svetu, već je “naših ruku delo”.

Izdavač, Beli Put.

4. ANA GAVALDA, Lepši život

Ana piše “ljubavne” romane, ali duboke i potresne. Lepši život se sastoji od dve priče, teško je reći koja će vas dublje dodirnuti.

Kao preporuku, mogu samo da kažem da sam desetak primeraka poklonio ljudima koje volim.

Svima se svidela.

Izdavač, Paideia.

5. REJMOND KARVER, Odakle zovem, Svi mi

Jedan od mojih omiljenih pisaca, Rej je umro mlad. Većinu najboljih priča i pesama je objavio u poslednjih 10 godina života, pre nego što ga je pokosio rak.

Izabrane priče Odakle zovem je sam pripremio, pred smrt, 1988. Iz poznatih zbirki, odabrao je najbolje. Njegova druga životna saputnica, američka pesnikinja Tes Galager, napisala je potresne predgovore, svedočanstvo poslednjih, grozničavih dana njegovog života, kad se borio s bolešću da svoje delo okonča kako je zamislio.

U knjizi Svi mi nalaze se sve njegove pesničke zbirke. Iako ga najčešće nazivaju “američkim Čehovim”, zbog dometa njegovih priča, on je sam sebe smatrao prevashodno pesnikom.

Njegovu zbirku pesama Tamo gde se voda spaja s drugom vodom nosim sa sobom na većinu svojih putovanja i s radošću čitam iznova i iznova.

Izdavač, Beli Put.

6. HARUKI MURAKAMI, 1Q84

Svi znaju za Murakamija. Svi znaju da je najozbiljniji kandidat za Nobelovu nagradu poslednjih godina. Svi njegovi poštovaoci su bili iznova razočarani što je nije već dobio.

Ali, dobiće je. Jer je zaslužio. Njegovi su romani sage, neponovljive freske. Njegovi junaci jedinstveni. Realnost i fantazija, nerazmrsivo povezani, u romanu 1Q84, s jasnom asocijacijom na Orvela, dostižu vrhunac.

U tri debele knjige, u dva paralelna toka pripovedanja, Murakami postavlja ozbiljne izazove pred svakog čitaoca, ali ga ne plaši. Postajemo saučesnici čitajući, navijači i “fanovi” njegovih likova.

Čitao sam ovaj roman u svom najtežem životnom periodu i bio mi je melem. Zahvalan sam Murakamiju što je napisao toliko stranica, dopuštajući da zaboravim mučnu svakodnevicu koja me je tih meseci lomila. Ali nije slomila.

Izdavač, Geopoetika.

7. CES NOTEBOM, Noću dolaze lisice

Pročitao sam je jednom, čim smo stigli iz Zagreba, gde sam je kupio. Iste noći, iako smo stigli tek oko tri ujutro.

Sanjao sam neke priče.

Zatim ponovo, sledeće noći, iako su me čekale druge, uzbudljive knjige. To mi se retko dešava. Osim nekoliko omiljenih, po dva, ili više puta, knjige čitam tek nakon dužeg vremenskog perioda, koji se meri godinama, ako ne i decenijama. Kad pored kreveta nemam ništa novo.

Od kupovine knjige je prošlo tek nekoliko meseci i dok ovo pišem – znam da ću je, čim zatvorim računar, uzeti ponovo. Iako je već svanulo, iako imam mnoštvo obaveza danas, iako…

Nasuću čašu vina, zavaliti se u fotelju, skinuti zaštitni omot da je slučajno ne oštetim i zaboraviti sve oko sebe…

Izdavač, Fraktura.

8. ORHAN PAMUK, Čudan osećaj u meni

Beskrajno sam uživao u čitanju avantura Mevluta, njegove pogrešno otete neveste i Istambula kakvog više nema. Pamuk je, po meni, trenutno najbolji pripovedač “klasičnih” priča. Njegov najnoviji roman je potvrda je Nobelova nagrada pre nekoliko godina otišla u prave ruke.

Prepoznavanje moje dalmatinske Zagore i njenih običaja, samo dodaju motiv za čitanje.

Od njegovih desetak romana, svaki zaslužuje preporuku. O nekima ću sigurno pisati u delu sajta Šta čitam. Iako sam s nestrpljenjem čekao objavljivanje svakog od njih (u Srbiji – Geopoetika, u Hrvatskoj – Vuković&Runjić), tek sam u drugom ili trećem čitanju doživljavao pravu čitalačku katarzu.

Izdavač, Geopoetika.

9. DŽON STAJNBEK, O miševima i ljudima

Amerika tridesetih, velika depresija i neprestana potraga za poslom. Dva prijatelja, toliko različita – gotovo na ivici karikature, bore se da prežive. Neprijateljsko okruženje svakodnevice im ne ide na ruku. Iako se trude iz petnih žila, uvek se nešto ispreči.

Obožavam kratke romane i, iako je Stajnbek napisao nekoliko izuzetnih dela, ovo mi je omiljeno. U svega stotinak strana, O miševima i ljudima je knjiga za svaku biblioteku koja drži do sebe.

Čitao sam to davno, još u srednjoj školi, tek ovih dana, kad je Laguna ponovo objavila ovaj roman, spoznao sam neke nove dubine koje u sebi krije.

Izdavač, Laguna.

10. BERNHARD ŠLINK, Žena na stepenicama

Pre desetak godina, u kasnim noćnim satima, slučajno sam naleteo na nemački film Čitač. Zapanjio me je. Snažan, neizreciv i potresan. Na odjavnoj špici sam uočio da je snimljen po knjizi. Za autora nikad pre toga nisam čuo, ali sam sutradan potražio njegove knjige.

Već su mi Bekstva od ljubavi potvrdila da se radi o izuzetnom piscu. Sledile su knjige, romani i priče, sve bolji od boljeg.

Priča o jednoj slici, ženi na njoj, slikaru i vlasniku slike. Kao i uvek, život je veći od svih njih. Njihove sudbine, neraskidivo povezane, grubo se sučeljavaju na kraju.

Danas je Šlink savremeni klasik.

Izdavač, Plato.