Često se dešava da, poneseni uspehom jedne knjige, izdavači posegnu za ranijim naslovima istog autora, objave ih i, po mom mišljenju, izdaju čitaoca. Retko će ko obratiti pažnju na godine izdanja originalnih dela i konstatovati da su u pitanju ranija dela. Većina će biti razočarana „novim“ knjigama omiljenog autora i kasnije propustiti da pročita zaista dobra, nova dela.
Dobar je primer Nikolo Amaniti, čiji je planerarni hit Dolazim po tebe i vodim te sa sobom naveo srpskog izdavača da objavi dva njegova ranija romana, koji po kvalitetu nisu ni blizu ovome. Zbog toga su znatno lošije kod publike prošla njegova kasnija, sasvim solidna dela.
To je bio i glavni razlog mog dvoumljenja da li da kupim i pročitam „novu“ knjigu Lejle Slimani U vrtu ljudoždera. U pitanju je njen prvi roman, objavljen nekoliko godina pre sjajnog Uspavaj me.
Nedostatak dobrog štiva je ipak prevladao.
I, nisam se prevario. U pitanju je izuzetan roman. Dešava se da prva autorova knjiga bude i njegova najbolja (ima li boljeg primera od našeg Dobrila Nenadića i njegovog Doroteja?) i ovo je ubedljivo kvalitetnija priča od one u Uspavaj me.
Stvarno ne znam ko piše one debilizme „preporuke“ na koricama, ali i ovde je, valjda zarad bolje prodaje, suština potpuno promašena. Ne obraćajte pažnju. „Nezasita potreba za seksom“ glavne junakinje svakako intrigantno zvuči i mogla bi da navede neodlučnog kupca da posegne za novčanikom.
Adel je, u stvari, duh koji tumara kroz sopstveni život, ni ne trudeći se da ga shvati. Slučajni saputnici i sapatnici, poput bezličnog muža, njenu agoniju samo produbljuju.
Marionete na koncima, bez sopstvene volje i energije, ne mogu joj pružiti čak ni putenu utehu. Iz duboke podsvesti, Adel izvrće svoju nutrinu, kao rukavicu, bezuspešno pokušavajući da pronađe trenutak, jedan jedini trenutak zaborava, kad je do sreće već nemoguće doći.
Teška i depresivna knjiga, a toliko životna i svakodnevna. Ne treba nam dnevna politika da bismo shvatili svu dubinu sopstvene bede. Lenj i nezainteresovani Bog na nebesima gubi vreme slažući pasijans. A, za nas, baš ga zaboli…
Pročitaje Lejlu Slimani. Vredi svakog petoparca…