Ako želite da se prijateljima pohvalite morskom bojom, Piran nije pravi izbor.
Iako, moguće je i to. Po cenu polaganja peškira na beton i neudobno kamenje malih plaža. Za slike na Instagramu i Fejsbuku, crni ten se stiče negde drugde..
Neočekivano, more je toplo i ne treba mi pola sata da bih ušao u vodu. Valjda je ovo izuzetak, tumačim to kao znak. Ujutro me mrzi da idem na plažu, radije bih da ga gledam kroz prozor. Popodne je sasvim druga priča.
Izlazimo oko pet, kad većina napušta plaže. I bez zaštitnih faktora, zadržavamo se sat, sat ipo. Ako pocrnim, moraću da objašnjavam, pa žurim u stan.
Danas je dan čorbe. Ona traži nešto neobično, pa evo nečeg nalik gaspaću. U original ide i stari hleb, ali nemamo ga, jer ga ni ne jedemo. Moguće je i da je mladi crveni luk uljez, ali ne mogu da odolim penici koja se pojavljuje kad ga presečem napola.
Rashlađenom gaspaću bi svakako dobro došlo malo gustine. Slobodno dodajte stari hleb, prethodno potopljen u hladnu vodu. Biće puniji i zasitniji. Meni je sjajno i ovako. Ovu čorbu nazivam gaspaćom samo da bih joj podigao samopoštovanje.
Na pijaci danas ne sretoh nikog poznatog. Malo sam razočaran. Ni filosofa nema. Bez razloga sam oblačio majicu s kragnom, da ostavim utisak.
Patron Pirana je Sveti Đorđe. Iako to ne kažu, smatram da je starosedeoce naučio kako da iz mora poberu cvet. So u svojoj esenciji. Kad se more satera u plićake, pa voda ispari, ono što ostane na vrhu od soli – piranski je soni cvet. I tridesetak grama, za posebne prilike, dovoljno je za uživanje.
Crkva posvećena patronu se renovira. Oštećena je u nekom nevremenu, ili stanovnici nisu dovoljno zahvalni što im je podario baš ovaj komad dragocene zemlje? I mora kakvog ima malo ko?
Baš se pitam – ubiva li i njihov Đorđe aždahu svaki dan. Ako mora da se vrati u ovu crkvu da otpočine, čini mi se da neće biti mnogo uspešan…
Piše & kuva Vule @vule.rs. Crta & fotografiše Dijana @rajf-slus.com.