Nekad sam se zvao Boris.
Dolazio sam iz mesta opisanih u knjigama, do kojih vode
samo prašnjavi putevi. Bio sam snažan i grub,
govorio glasno i nisam slušao primedbe, ni savete.
Imao sam mnogo neprijatelja, ali sam umeo s njima
da se nosim.
Danas sam bez prijatelja. Usamljen,
čekam poziv koji nikad neće stići.
Mnogo ranije, zvao sam se Fransisko
i činio mnoge zločine. Kad na to pomislim,
i sada se naježim. Čega sam se nagledao!
Do mesta na kojima se zao glas o meni širio, više se
ne može stići. Duboko su u džungli
i ne daju se pripitomiti.
Davno, davno, zvao sam se Zeleni Jaguar.
Gutao sam ljudska srca, delio ih s bogovima.
Bio sam brz i spretan. Moj nož od obsidijana
lomio je rebra i otvarao grudi jednim potezom.
Učio sam da pišem i moje neprijatelje je to plašilo
više od moje surovosti. Stao bih pod kedrovo stablo,
pokušavajući da nateram grešne prste
da ispišu u zemljanom podu smislenu poruku i
razmišljao o tome kako će biti srećan život
mojih potomaka, kad budem osvojio
ceo svet.