Murale, slike na zidovima, video sam i u Beogradu. Ne znam šta je na njima prikazano, iako sam pored nekih prolazio svakog dana.
U Meksiku su murali istinska umetnost. Prave ih veliki umetnici. Velike površine, pogodne za pravljenje murala, ne može dobiti bilo ko. Obično nema konkursa, već se na belinu koja zjapi dolazi po pozivu. Mnođtvo ih je u Meksiko Sitiju. Muralisti se znaju među sobom i bez ljutnje prihvataju izbor gradskih vlasti.
Video sam nekoliko murala. Na većini su prizori iz meksičke revolucije. Ponosni pobednici, goloruki i neuki, spremaju se da, u velikom zanosu, osvoje ono što im pripada. Benito Huares, Emiliano Zapata, smrknutih lica, nose zastave pobede. Retko se mogu videti prizori iz svakodnevnog života. Samo sage, epopeje, baš kao u našim muzejima.
Univerzitetska biblioteka je nešto posebno. Na četiri velika zida višespratne zgrade islikane su istorija sveta i istorija Meksika. Slike su izrađene da se čak ni prozori na zgradi ne vide. Utapaju se u crteže o kojima je potrebno znati mnogo da bi se razumeli. Pisani vodiči pomažu neukima, kao što smo mi, da shvate simbole iscrtane po zidovima.
Ponešto prepoznajemo. Ptolomejev i Kopernikov sistem sveta. Nešto od mitskih detalja iz života sinova Sunca.
Mnogi zidovi drevnih gradova na tlu Meksika oslikani su muralima. U priručnicima piše da su Meksikanci učili nacionalnu istoriju sa takvih zidova.
Šta će buduće generacije učiti sa naših zidova, ispisanih grafitima?
