Otresa kišobran i zvoni na interfon. Penje se do drugog sprata žurnim korakom.
Ona je u beloj haljinici, ispod koje nema ništa. Sa računara dopire muzika.
Spušta kišobran, izuva cipele i uzima je u zagrljaj. Dva niza upaljenih sveća vode do spavaće sobe.
Plešu, on je ljubi, dok napolju kiša ne prestaje, padaju akcije, ljudi umiru na svim meridijanima i osrednjost pobeđuje na svim izborima.
Pod svetlošću sveća, vino blista u čašama. Spoljašnji zvuci nestaju.
Samo njih dvoje, dodir tela koja ne priznaju “realnost”.
Kroz redove sveća, plešući, lagano je usmerava prema krevetu.
Oni su svet…
(Posećeno 241 puta, 1 danas posećeno)