Ne morate da mi verujete, ali zbog nje zamalo da razvrgnem dva dugogodišnja prijateljstva.
Kupio sam je odavno i oduševila me je. Bila je to mitska priča o više generacija jedne mađarske porodice, sva u gotovo biblijskim slikama, od pradavnih vremena do danas. Daleke generacije su mi se lakše urezale u pamćenje.
Kao mnogi knjigoljupci, ne volim da pozajmljujem svoje knjige. Godinama ih nisam ni pozajmljivao. Načinih izuzetak i pozajmih nekoliko prijateljici bivše žene. Neke od tih pozjamljenih (sad se više i ne sećam koje), nikad mi nije vratila. A, nije više ni prijateljica.
Nekoliko osoba je ipak zaslužilo i očuvalo poverenje, pa im pozajmljujem bez straha da neće vratiti. Kako sam naprasno zavoleo ovu knjigu, sigurno sam je pozajmio nekome od njih.
Uglavnom, ona je nestala. Knjiga.
Poželeh pre nekoliko godina da je pročitam ponovo, no ne nađoh je u biblioteci. Nije to baš najuređenija biblioteka na svetu, ali siguran sam da bih je lako pronašao da je ZAISTA BILA tamo negde.
Nestala je.
Dakle – pozajmio sam je nekome ko je nije vratio.
Pozvah i prozvah “osumnjičene”, ali svi odbiše da je knjiga kod njih.
Da zlo bude veće, nisam upamtio ni ime pisca, ni naziv knjige, samo tu magičnu atmosferu i čarobnu priču o generacijama sjajnih pevača, preduzetnika i stvaralaca.
Pomirih se s mišlju da je knjiga verovatno potonula negde među druge naslove, kad sam ih selio onomad.
Jednom prijatelju sam pričao o njoj pre izvesnog vremena, pa pokušah ponovo da je pronađem. Bez uspeha. Pažljivije sam pregledao čitavu biblioteku. Kako je nije bilo – sigurno je kod onih čitača, na pozajmici.
Napravih još jedan krug poziva i prozivki, no nije se pojavila.
Ima tome nekoliko meseci, odjezdi Dijana u Zagreb, pa se potrudih i čitavo jedno popodne provedoh tragajući po sajtovima hrvatskih izdavača, e da bi je prepoznao i naručio da mi je ponovo kupi. Osim da je pisac Mađar, ničeg se drugog nisam sećao. Godina izdanja – između 2005. i 2012.
Nakon mukotrpne potrage – bingo! Pronađoh je!
To je ta knjiga. Objavilo ju je Znanje i već sam se dodatno radovao Dijaninom povratku iz Zagreba.
Nažalost, knjige više nije bilo! Staro izdanje, odavno rasprodato.
Šta da se radi. Bar sam saznao ime pisca i naziv knjige. Nekom ću je prilikom, kad me ponovo podseti na svoje postojanje, naručiti na sajtu sa starim knjigama.
Pre nekoliko dana, poboravih manje od pola sata u stanu gde se nalazi glavnina moje biblioteke, u ormarima i po kutijama. Kako nisam presrećan izborom novih izdanja naših izdavača i u neprestanoj krizi za pronalaženjem naslova koje bih čitao, otvorih jedan ormar sa idejom da izaberem nešto što ću s radošću čitati iznova.
I onda – Knjiga očeva se ukaza u prvom redu, na polici u visini očiju. Na najvidljivijem mestu, dakle.
U prvom redu! U visini očiju!
I, ne, neka me niko ne ubeđuje da sam je previđao svaki put kad bih je potražio. I neka me niko ne ubeđuje da su knjige samo neživi objekti, koji ne mogu da se pomeraju po svojoj volji.
Ova knjiga to svakako nije. Ona je sve, samo ne neživi objekat.
Neću pisati nikakvu preporuku, neću je prepričavati. Samo ću reći da je još bolja od onog kako sam je sačuvao u svom sećanju.
Pre 13 godina objavila je i Laguna. Verovatno je ni kod njih više nema. Ali to je takva knjiga.
Knjiga koje nema kad je poželite. Pojavljuje se onda kad vam je potrebna.
Jedna od najboljih u poslednjoj deceniji…