Ne, ništa se bitno nije promenilo. Čitam i dalje. Možda malo sporije. Samo – možda. Rekao bih da sam pročitao uobičajeni broj knjiga (ne brojim, ali nakupilo se, kao i svake godine).
Izdavači su se potrudili, objavljen je, po meni, prevelik broj naslova, u proseku – slabašnog kvaliteta.
Opšti je utisak da knjiga našeg izdavača, knjiga kao predmet, izgleda sve lošije. Sve je veći broj izdavača čije knjige ne želim ni da dodirnem. Žao mi je, ali tako je. Nisam prosečan čitalac, može mi se, rekla bi moja mama.
Zapanjujuće su slabi prevodi, a drastično vidljiv nedostatak lektora, čak i kod “izvikanih” izdavača, naprosto me je porazio. Jednog od mojih omiljenih stranih pisaca počela je da izdaje druga izdavačka kuća, koja je objavila dva njegova romana. Oba izgledaju odvratno, a “prevod” je skandalozan. Malo je nedostajalo da me žena izbaci kroz prozor na burne reakcije dok sam se, nezadovoljan, probijao kroz tekst koji nije video ni korektora, akamoli lektora. Sramota za jednu od najvećih i izdavačkih kuća s velikim pretenzijama.
A, ova je godina zaista obećavala – nove knjige Murakamija, Pola Ostera, Džulijana Barnsa, Justejna Gordera, Makjuana, Šlinka…
I? Ništa. Uglavnom debela razočarenja.
Murakami je objavio potpuno glupu, dosadnu i besmislenu knjigu u dva debela toma. Ubistvo Komtura je potpuni fijasko. Što se mene tiče (a, znate koliko sam ga kovao u zvezde), Murakami je ne samo najveće razočarenje, nego me je naterao gomilom gluposti koje je ovde naredao, arčeći sopstveni strahovit talenat, da razmislim i ponovo procenim i ranije njegove knjige. Svakako su pale u mojim očima, možda o tome nekad napišem detaljnije.
Knjižurina Pola Ostera o nekolikim mogućnostima razvoja životnih prilika glavnog junaka u 4321 je čisto iživljavanje. Za razliku od Murakamija, koji me je ne samo razočarao, nego i naterao da ponovo procenim i njegove ranije knjige, za Ostera i dalje mislim da je sjajan pisac, i da je ovo samo teški promašaj, koji se, nadam se neće ponoviti. Verovatno je to bio pokušaj da se, pred kraj karijere, ostavi monumentalno delo, koje će staviti tačku na celokupan rad. Ni blizu toga, nažalost.
Dobar urednik, obe bi ove knjige barem prepolovio u obimu. Blago pokojnom Karveru što je imao takvog.
Šta tek reći za neveliku knjižicu Gorderovu? Nikad on nije ni bio u vrhu mojih omiljenih pisaca, ali rado sam pročitao sve što je prevedeno i ovde i u Hrvatskoj. Najnovija njegova knjiga Baš kako treba, nije vredna pomena. Malo duži naučno-popularni esej, i to loš i površan. Pokušaj da se u fizici/astrofizici, kao nekad u filozofiji, pronađe svima razumljiv i prihvatljiv narativ.
Jedina je sreća što je knjigica tanka, pa je se lako rešite.
Od dva objavljena romana, Ijan Makjuan je u jednom na svom nivou, a drugi slobodno može i da izbriše iz bibliografije. I dok je Zakon o deci sasvim dobar roman, poentu i smisao Orahove ljuske, gde nerođeno dete iz majčine utrobe “posmatra” svet i događaje oko sebe, smatram uvredom za velikog pisca.
Od “velikana”, na nivou je ostao samo Barns.
*
Previše se raspisah o lošim knjigama, onima koje su za izbegavanje. I to samo i jedino zbog prijatelja koji mi traže te knjige da im pozajmim na čitanje, a ja se, kao, nećkam.
Da nije sve tako loše, pobrinuli su se “autsajderi”. Iako bi spisak mogao biti znatno duži, evo izbora najboljih pročitanih knjiga 2018. Po običaju, ne postoji red, sve su (približno) jednako dobre, svaka na svoj način.
1. HERMAN KOH, Letnjikovac
Holanđanin me je osvojio već Večerom, sjajnim romanom o kojem sam ranije pisao. Letnjikovac je, što se mene tiče, knjiga s najviše obrta koju sam pročitao ove godine. Sjajnih, nepodnošljivo zavodljivih i neočekivanih.
Slavni glumac, njegov lekar s dve ćerke tinejdžerke, filmski režiser i njegova mlađahna devojka, provode leto zajedno u glumčevoj kući. Naizgled bizarna tragedija, osvetljavana iz različitih uglova, poprima sve neobičnija tumačenja i objašnjenja.
Ubrzavanje radnje koje je Koh postigao, veličanstveno je. Mrzim da pročitam na koricama knjige “nećete je ispustiti do poslednje stranice”, ali ovde je to naprosto neizbežno reći.
I ovog puta, knjigu sam kupio u Hrvatskoj, pre nas su uočili ovog sjajnog pisca.
Izdavač, Znanje
2. SJON, Plava lisica
Island, sveštenik Baldur je u lovu na misterioznu plavu lisicu. Botaničar Fridrik i njegova štićenica sa Daunovim sindromom, Abe, ispreplešće sudbine s Baldurovom.
Surovi, ledeni svet i divno, poetsko delo, koje sam pročitao barem pet puta ove godine. Ovaj je kratak roman na mene ostavio tako dubok utisak, da ću ga uzeti ponovo, čim dovršim ove rečenice.
Stvari često nisu onakve kakvima se čine, pa i lisice katkad nisu tek životinje. A ljudi katkad i nisu ljudi.
Sjajan, neprepričiv i neponovljiv. Na momente, imao sam daleke asocijacije na najlepše stranice Alesandra Barika.
Dodaću i da je ovo najlepša knjiga koju sam čitao ove godine.
Izdavač, VBZ
3. DŽULIJAN BARNS, Jedina priča
Barns je velik kad piše na bilo koju temu. Ovog puta, u pitanju je ljubavna priča tinejdžera i udate žene u kasnim četrdesetim. Naizgled obična, priča se razvija u vanvremensku, neobičnu, savršenu.
Od početnog mladalačkog zanosa, preko dubokog preispitivanja i rasprave sa samim sobom, glavni junak, koji ostaje sam, bezdetan, ali uvek toj ljubavi na raspolaganju, spreman na strašne žrtve.
U tri dela knjige, Barns donosi jednog od najčudnijih likova, a tako običnog, svakodnevnog. Otpočetka spreman na sve, on će se žrtvovati, ne za ljubav prema jedinstvenoj za njega ženi, nego za jedinstvenu predstavu žene, koju verovatno samo on vidi.
Kao i svako od nas, a opet toliko drugačije.
Izdavač, Geopoetika
4. SALI RUNI, Razgovori s prijateljima
Dve mlade prijateljice, opterećene i sopstvenim odnosima, na prepad ulaze u živote bračnog para. Umetnost kao izgovor i seks kao pokretač i iskupljenje, brutalna otvorenost kako bi se prikrile sopstvene slabosti i sumnje, čine ovaj roman zavodljivim.
Svaki od četiri glavna junaka ima svoje skrivene i javne ambicije, svoje strahove i načine da ih se reši, nadajući se da mu u tome može pomoći neko drugi.
Iako je i sama veoma mlada, Sali Runi je već velika zvezda. S puno razloga, rekao bih.
Knjiga nije kod mene otkako sam je pročitao – samo se seli od jednog prijatelja do drugog, jer je tako rado preporučujem. Vredi se potruditi. Za razliku od gore pomenutih, nepotrebno preopširnih romana književnih velikana, ovo delo je na svakoj stranici stvoreno za uživanje u čitanju.
Izdavač, Geopoetika
5. KLOI BENDŽAMIN, Besmrtnici
Preporuka sa korica da je reč o priči o tome kako vidovnjakinja proriče koliko će dugo živeti četvoro dece Goldovih, naprosto zavodi i odvlači na pogrešnu stranu.
Iako se to jeste desilo, svako od dece je dobilo od nje datum svoje smrti, potpuno je to nevažno. Ispunjavajući svako svoju sudbinu, četvorka ispisuje potresne porodične priče kakve čuče u mnogim porodicama.
Kao mađioničarski trik (jedan od likova i postaje mađioničar), njihove neobične, a ipak predvidljive sudbine se ispredaju i gotovo nagone da se umešamo – Ma, ne, nemoj to i nemoj tamo gde si naumio. Znamo da je trik, verujemo da ga razumemo, pa ipak izlazimo ošamućeni kad ga odgledamo do kraja.
Kloi je divno otkriće, nema šta.
Izdavač, Booka
6. LISA MAKINERNI, Svete jeresi
Iz Irske, po običaju dolaze teške teme. Rajan, glavni junak, odrasta brže od ostalih, u dubokoj bedi, socijalnoj nemoći da se stvari promene. Droga i prostitucija su neizbežne, pa i zatvor, ubistva.
Na svojoj strani ima samo devojku Karin, iz mnogo boljestojeće porodice, koja se očajnički trudi da ga izvuče iz spirale namenjene mu sudbine.
Iako je u pitanju debitantski roman, potpuno me je osvojio na svaki način. I sjajan prevod Irine Vujičić značajno doprinosi pravom čitalačkom užitku.
Izdavač, Arete
7. DRAGO GLAMUZINA, Everest
“Mi smo čudovišta. Kad bismo to mogli da vidimo,
možda bismo i mogli da se volimo.”
Ovim citatom Čarsla Bukovskog započinje jedna od Draginih pesama u sjajnoj zbirci Everest. Još od njegove zbirke poezije Mesari, nestrpljivo sam očekivao “nastavke” svakodnevnih, a najtežih, tema iz realnog života. Preljuba, prevara, razvod, svađe i tuče, deca koja su s nama i koja nisu s nama, raspadajući životi, kako smo to sami uredili, teme su (gotovo) svakome bliske.
Brutalno iskren i otvoren, Drago gura prst baš u onu otvorenu ranu koja najviše boli. Ne samo zato što ga lično poznajem i što mislim da je u pitanju jedan fini lik, njegove su knjige u samom vrhu onog što naše književnosti trenutno imaju.
Kako reći bilo šta o onome što svi znamo, i o čemu najradije ništa ne bismo? Reminiscencije dva omiljena pesnika – Bukovskog i Karvera, tako lako, namerno vidljive i tako lako prihvatljive, čine Dragine pesme još nekako bližim, pa samim tim i težim.
Čitajte poeziju. Ima je, srećom, još uvek…
Izdavač, Fraktura
*
I o još jednom prokletstvu koje je na velika vrata ušlo u naše izdavaštvo.
Opšta oskudica i nemaština, pad standarda koji nam velikodušno nameću nepomenici na vlasti, s trendovima o kojima je dovoljno pisano da ne bih ponavljao (zadruge, parovi, pad morala, svih vrednosti…) uveli su masovno, naročito kod većih i kvalitetnijih izdavača sve češće pojavu “sponzorisanja” knjiga od strane raznih organizacija, pa i država. Ne bi u tome bilo ništa loše, da se ne “guraju” pisci i dela koji promovišu tamo-neke politike i političke ideje.
Odlučio sam da, kad u knjizi koja me zainteresuje, vidim da je podržana od tog i tog, odmah odustanem. Navešću samo jedan primer kod jednog od mojih omiljenih izdavača, Geopoetike, izvesnog Iranca i njegovog romana sa intrigantnim naslovom – Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana.
Ljudi, gluplju knjigu odavno nisam držao u ruci. I jasno je potpuno zašto je proglašavana knjigom godine u Iranu. Pa, i Kija se ovde prodavala i knjige godine su bile smešna delca režimu i opštim, gorepomenutim trendovima bliske spodobe.
Mislim da je ovo prvi put da više od polovine Geopoetikinih izdanja nisam imao želju da kupim. Kako, nažalost, nisu jedini, preplavila su nas “dela” čiji su kvaliteti ponekad čak i uvreda za nas, odane i predane čitaoce. Pored ostalog, i otud ona tvrdnja s vrha ovog osvrta o slabašnom kvalitetu objavljenih naslova.
Dragi izdavači, nećete u istoriju ući brojem objavljenih naslova, kao što to nisu ni mnogi koji su već propali, možda baš insistirajući na tome. Angažujte prave urednike i dopustite im da svoj posao rade kako valja…