S terase, kasno noću, vidim čoveka kako šeta zlatnog retrivera. Lep je, kao naša Ibis, koja je uginula pre nekoliko godina.
Gledam psa kako trčkara, odlazi od gospodara i vraća mu se. Njuši, zastaje povremeno, začuđeno, pa nastavlja igru.
Čovek stoji u mestu i puši.
Pomislim – mogao bi to biti moj pas, mogao bih izlaziti svaku noć, ionako sam uvek budan i šetati s njim.
Ali, nije. Uprkos želji.
(Posećeno 87 puta, 1 danas posećeno)