Božidar Milidragović

S mnogo razloga, započeću priče o mojim omiljenim piscima ovom o Božidaru Milidragoviću.

Veliki srpski pesnik, pripovedač, romanopisac, kritičar, antologičar (1939-1995), neopravdano je skrajnut u našoj literaturi i danas se o njemu malo zna. Iako je objavio 14 zbirki poezije (većinu u prestižnom Nolitu), 8 romana, dve zbirke pripovedaka i sastavio dosad jedinu Antologiju pesnika, kritika ga je uglavnom zaobilazila. Ali, čitaoci bili su mu verni.

Prva njegova knjiga koja mi je dopala šaka bila je Grčki komadi (1978). Bio sam naprosto zapanjen svedenim stilom, jasnoćom i snagom koje su disale na stranicama. Klasična Grčka, bogovi i ljudi, i on, običan čovek među njima. Imam najmanje pet primeraka te knjige, bojeći se da bi mogla da mi nestane iz biblioteke.

Sirene bez posla, knjiga koja je neka vrsta nastavka Grčkih komada, brutalno se i sa dubokim razočarenjem razračunava sa savremenim životom, u kome su “sirene napustile stene” jer je “suvišno postalo svako zavođenje”.

Čista esencija poezije, od prve knjige – Carinik, do poslednje – Monaški anali. Pred smrt, njegovu prvu knjigu – Carinik, ponovo je objavio Jovica Aćin u prestižnoj Radovoj biblioteci Reč i misao.

Boža je prvi u bivšoj Jugoslaviji pisao o nasilnom iseljavanju Srba sa Kosova, još sedamdesetih, ali je njegov roman Korak vuka čitavu deceniju čamio u uredničkim ladicama, dok konačno, znatno skraćen, nije objavljen 1981. Bio je to šok za mnoge, iako se pisac potrudio da ne donosi sudove, niti da “navija”. Zajednički život Srba i Albanaca je nemoguć, zaključak je koji nije poželjan ni danas, kamoli u to vreme.

Korak vuka je doživeo veliki uspeh i mnogobrojna izdanja.

Interesantno je da je na svojim pesmama stalno radio, čak i onim već objavljenim. Konačne verzije njegovih najboljih pesama objavio je Nolit u knjizi Izabrane pesme. Zbog štednje, pesme su, nažalost, objavljene jedna ispod druge, a ne svaka na zasebnoj stranici, iako one zahtevaju tu belinu da bi njihova snaga bolje došla do izražaja.

Sjajan pisac prerano je umro, čemu je doprineo i novi egzodus Srba, ovog puta iz Hrvatske, posle akcije Oluja.

*

Bio je moj prvi mentor, na mojim početničkim pesničkim koracima. Kao mlad student, želeo sam da pročita moje pokušaje i da svoj sud, verovatno i zato što je moj “stil”, još svedeniji od njegovog, ipak bio njegovom nalik.

Radio je kao književni kritičar u Večernjim novostima i trebalo mi je mnogo vremena i hrabrosti da bih okrenuo broj telefona koji sam dugo znao napamet i zamolio ga za sastanak. Dočekao me je u malom foajeu, seli smo za nizak stočić, u prljave, masne fotelje. Patrljkom obične olovke išarao je moje papire, upućujući me u “tajne profesije”, govorio o knjigama koje treba da pročitam i ohrabrio da mu se ponovo javim, kad budem imao šta da pokažem.

Prošla je duga godina. Pisao sam gotovo svaki dan, prekucavao (na običnoj pisaćoj mašini, najčešće noću, uznemiravajući porodicu i komšije) i bacao mnogobrojne neuspešne pokušaje. Pisao sam i pisao. Kad sam se konačno ponovo ohrabio da ga pozovem, razdragano je rekao koliko mu je drago i da se već uplašio da sam odustao od pisanja.

Ponovo mali foaje, valjda onaj isti patrljak olovke i moji papiri koje je pretvarao u Stripoteku. Pohvalio je neke od pesama, neke odbacio zbog mojih godina, nedovoljnog iskustva za “velike teme”, “izlizanosti” i banalnosti tema… Ponovo me je pozvao da se slobodno javim…

Da skratim – odlazio sam kod njega otprilike jednom godišnje, narednih DEVET GODINA!

Devete godine, umesto da odmah ispravi i komentariše moje pesme, tražio je nedelju dana da pažljivije pročita.

Kad smo ponovo zaseli u musave fotelje u Večernjim novostima, držeći večni patrljak olovke, pružio mi je dvadesetak papira s mojim pesmama savijenim na pola. “Ne znam šta ćeš s ovom, treba još na tome raditi.” Zatim je na sto položio ostatak svežnja koji sam mu predao pre nedelju dana: “A, ovo je knjiga! Odnesi je mom prijatelju Jovici Aćinu, kaži da ću napisati recenziju.”

Mojoj sreći nije bilo kraja, naročito kad sam, drhtavom rukom, oko dva meseca kasnije, prihvatio prvi primerak svoje knjige Koraci. (O tome kako sam se proveo kod Jovice pisaću kasnije, u postu o njemu.)

Bibliografija
Slike knjiga
Nekoliko pesama