Deca imaju ugrađenu potrebu da neguju posebnu vrstu lojalnosti prema svojim roditeljima, tako što ponavljaju njihove greške. Ako se malo udubiš videćeš mnogo primera oko sebe.
Ponavljamo model naših očeva, gotovo do u detalje. I nema previše mogućnosti da, iako vidimo da je pogrešan, naučimo iz njihovih grešaka. Iako ih uviđamo, naše podsvesno i kolektivno nesvesno je jače…
Zašto je potrebno toliko vremena da to shvatimo, zašto to ne uočimo na vreme? Moguća objašnjenja: čekamo pravi trenutak, pravu osobu, možda da naš energetski sistem dospe u minimum/maksimum…
Ta vrsta lojalnosti je veoma tvrdokorna i može da se reši samo sistematski, inače se prenosi na sledeće generacije. Na našu decu i decu naše dece.
(Posećeno 103 puta, 1 danas posećeno)