Kobna navika – obraćati pažnju na opšte probleme, a odvraćati je od neposrednih čulnih iskustava. Stvarnim nazivamo prazan život, u kome pokušavamo da dokažemo da smo snažni, drski, smeli. U stvari, bežimo od sebe.
Buđenje razuma je jedni način da se pobegne od navike. Zarobljeni pritiskom običnog, udaljuju nas od razrešenja najprostije stvari – vreme je za ručak, na primer. Ma kako nam čudne ideje došle u glavu u časovima kad smo sami sa sobom, ili zatvoreni sa svojim knjigama, dovoljna je mala doza „stvarnog života“ da dokaže kako to sve nije bitno, ili nije istina. Obaveze prema poslu, drugarici sa kojom si već dogovorila sastanak… dobri su povodi da se sahrane prave ideje.
Zahvaljujući dugotrajnim razarajućim procesima, nalazimo da je nemoguće da verujemo u nepoznato, sve dok nam je poznato pred očima. Opšti utisak da sve znamo i kako je sve što slučajno poberemo u nesistematskim razgovorima i čitanju, sve više Interneta – zaglupljuje, a navodi na pomisao kako je sve „rezultat savremenog proučavanja“…