Ja sam
iz zemlje Majab
ona je moja majka
Majci posvećujem
ovu knjigu
premalo za nju
previše za mene
IMIX – prvi dan
BELI PUT
I
Tenoćtitlan
Monte Alban
Mitla Jagul
Jašćilan Bonampak
Palenke
La Venta
Teotihuakan
Tula
Škaret Škasel
Ćićen-Ica
Šel Ha
Tulum
Tikal
Koba
Ćićen-Ica
Balankanće
Dzibilćaltun
Ušmal
Kabah Sajil
Labna
Teotihuakan
Ćolula
Kuikuilko
II
Čitav dan
vozim kroz mesta
koja nisu stigla
da postanu spomenici
ljudi
leže na zemljanim podovima
trošnih kuća
čuvaju svoje korene
čitavu noć
tražiću reči
da opišem ravnodušnost
prema golemom naporu
koji ne mogu shvatiti
III
Beli Put je
značio život
nekada je
vodio i do zvezda
ravnodušni turista
preći će preko njega
kao preko obične ulice u Majamiju
IV
moje srebrne kapi
izgubljene su u korenju drveća
na dnu mora
krstarim belim putevima
tražim ih u senotama
osluškujući glasove vodenih duhova
zaustavljam se noću
na pustim mestima
očekujući iz džungle neki znak
pod zvezdanim nebom
morske talase gledam
nadajući se belom jedru
sa pučine
V
od nekih bežim
sećam ih se
naježen do kostiju
u neka bih se
od ovih mesta vratio
stopala da mi ozelene
VI
zaustavljam motor
i izlazim u noć
zviždi
oko mene
zuji i pulsira
duhovi šume
živi kao nekada
pokušaće da me uplaše
pod njihovim pogledima
pratim hod zvezda
zabranjen za strance
VII
u osvetljenom hotelu
po povratku iz džungle
nemarno u džep
stavljam ključeve automobila
kao svakog dana
po povratku sa posla
Posle pesama
Nisam baš sasvim siguran da li ova knjiga zahteva neko
posebno obrazloženje, ili objašnjenja. Možda bih, umesto njih,
mogao da ukratko opišem vreme, mesto i način na koji je nastala.
Moj prvi susret s čudesnom zemljom – Meksikom, zbio se sasvim
slučajno, 1991. godine. Potpuno nepripremljen, proveo sam dva meseca u
postojbini Olmeka, Misteka, Tolteka, Asteka i Maja. Prošao kroz drevne
gradove, čija me je lepota osvojila do kraja života.
Mesecima posle povratka, pričao sam prijateljima o njima. O čudesima
koja su tamo svakodnevna. O svojim doživljajima i osećanjima.
U naredne tri godine, čitao sam sve što sam mogao
pronaći, o Meksiku, njegovoj istoriji i stanovnicima. Pažljivo se
pripremao za novi put i sanjao o predelima u kojima još nisam bio.
U leto 1994. godine, sa porodicom sam proveo dva meseca
gledajući i putujući kroz džunglu Jukatana. Posetili smo i nekoliko
majanskih gradova u Gvatemali, izmedju ostalih, najlepši i najveći
– Tikal.
Uzbuđenje što sam ponovo tu, nije mi dopustilo da napišem
ni jedan jedini redak o Majama, iako sam to želeo. Upinjao sam se da
opišem bar nešto od lepota koje smo sretali svakoga dana.
Kada smo se, posle jednog izleta u Meridu, kolonijalni grad iz srca
Jukatana, na pustom autoputu koji vodi kroz džunglu, na trenutak zaustavili
pod tamnim noćnim nebom ispunjenim zvezdama, kao da su se u meni otvorila
neka tajna vrata. Počele su polako da izlaze ove pesme o Majama, njihovim
znanjima i veštinama, njihovom shvatanju sveta i meni, koji se,
odškrinuvši ih samo za časak, drznuo da u taj svet uđe.
Pažljivo sam beležio, iz dana u dan, reči što su, kao iz nekog malog izvora
navirale.
Ubrzo po povratku u Beograd, izvor je presušio.
Premećući pažljivo sve što sam zapisao, vagajući i
odabirajući, uskoro sam konstatovao da je knjiga završena. Posle
mnogobrojnih iščitavanja, manjih ili većih prepravki, rukopis je
bio gotov. Tek tada, i to sasvim slučajno, primetio sam da je ogranizovan
u dvadeset celina, koliko je i dana u mesecu majanskog kalendara. Mala tajna
vrata koja sam odškrinuo, obasjala su me svetlošću sjajnijom no
što sam se nadao…