IK – drugi dan
KOBA
I
u džunglu ulazim
go i bos
hodam i hodam
dok noge mogu da nose
slušam zvuke
koji se opisati ne daju
II
neuznemirene korakom
ptice će me pesmom obradovati
ili uplašiti
poneki gušter
brzo će nestati u travi
a štap zaigrati ulogu zmije
u očima uljeza
III
čini se da džungla uzmiče
na ulazu u Kobu
varka da namami naivnog
IV
uzvišeno
u džungli neću naći
samo smrad znoj izmet
i život što grca
do boli
strah
kada se utiša
džungla je opasna
i sam se
stišavam
V
natovaren torbama
mokrim pored sakrivenih stela
iznenađen ravnodušnošću
pred tom lepotom
VI
u senci hrama
pritiska me džungla
bučna i znojava
gore na vrhu
gde oblake dodirujem glavom
sveži povetarac uznosi misli
VII
smeta
trivijalni razgovor zalutalih Italijana
iako su daleko pod nogama
ovo mesto tišina čuva
udaljeni zov papagaja
i rika jaguara
s vremena na vreme
probija se do vrha
VIII
svaki mlakonja
namazan losionima
popeće se ovde
s naočarima za sunce
duhovi šume
prezrivo će mu okrenuti leđa
i zaboraviti ga
IX
kad sopstveni dah
počne da pali utrobu
vreme je za povratak
teško je odupreti se
izazovu džungle
da još jedan puteljak otkrije
X
vetar što duva
gore u granama
samo povećava umor
žuđena svežina
daleko je od džungle
XI
jedva dočekana koka-kola
u senci restorana
neće ugasiti žeđ
neispunjena je želja
napiti se vode sa izvora
koji se neprestano čuo