Spečena trava i krš,
otporno grmlje, vrzine drenjina.
Niske suvozidine
ograđuju njivice jedva veće od dlana.
Vetrom izbrazdana gruba stabla,
zelenkasta voda u reci, bezbrojna vrela.
Sve oko mene treperi.
Verujem da ima nečeg posebnog u mom kraju
što mu daje voda koja izvire odasvud.
Sve je u znaku nekog prisustva.
Život jednog dečaka
i ne znajući, lagano upija sve boje patnje
koja pritiska čitavu dolinu
dok, zaogrnut nebom, hoda uz Cetinu
preko zlatno-žutih livada.
(Posećeno 84 puta, 1 danas posećeno)